Мања слова Већа слова РСС



ПЕНЗИЈСКО - ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

1. СИСТЕМ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ

Систем пензијског и инвалидског осигурања у Црној Гори уређен је Законом о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени лист РЦГ", бр. 54/03, 39/04, 61/04, 79/04, 14/07 и 47/07 и "Службени лист ЦГ", бр. 79/08, 14/10, 78/10 и 34/11) који се примјењује од 1. јануара 2004. године. Овим законом се, с једне стране, реформише постојећи текуће финансирани систем пензијског и инвалидског осигурања, а с друге стране, успоставља правни оквир за цјелокупну реформу система пензијског и инвалидског осигурања. Законом о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да систем пензијског и инвалидског осигурања у Црној Гори обухвата:
1) обавезно пензијско и инвалидско осигурање на основу текућег финансирања - заснива се на споразуму генерација, односно текућем финансирању, што значи да се права садашњих корисника пензија исплаћују од доприноса тренутно активне генерације,
2) обавезно пензијско осигурање на основу индивидуалне капитализоване штедње – заснива се на индивидуалној штедњи осигураника која се капитализује (још није донијет закон којим ће се уредити овај облик осигурања, тако да још увије није извјесно када ће се почети са његовом примјеном),
3) добровољно пензијско осигурање на основу индивидуалне капитализоване штедње - заснива се на индивидуалној штедњи осигураника која се капитализује, а разликује се од другог стуба осигурања по томе што се ради о осигурању које није обавезно.
1.1. Обавезно пензијско и инвалидско осигурање
Обавезно пензијско и инвалидско осигурање на основу текућег финансирања (у даљем тексту обавезно пензијско и инвалидско осигурање) је осигурање по сили закона, независно од воље осигураника, што значи да се свако лице које се нађе у законом прописаној ситуацији, односно код кога постоји законом прописано својство на основу ког се стиче статус осигураника, обавезно осигурава на пензијско и инвалидско осигурање.
Осигураници на обавезно пензијско и инвалидско осигурање подијељени су у три категорије:
1) запослени,
2) лица која обављају самосталну дјелатност (осигураници самосталних дјелатности),
3) пољопривредници.
Права из пензијског и инвалидског осигурања су:
а) за случај старости:
- право на старосну пензију и
- право на пријевремену старосну пензију;
б) за случај инвалидности право на инвалидску пензију;
ц) за случај смрти:
- право на породичну пензију и
- право на накнаду погребних трошкова;
д) за случај тјелесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу право на новчану накнаду за тјелесно оштећење.
1.1.1. Старосна пензија
Да би осигураник остварио право на старосну пензију потребно је да испуњава услове у погледу навршених:
- година живота и
- пензијског стажа, односно стажа осигурања.
Пензијски стаж је шири појам од стажа осигурања, и обухвата:
- стаж осигурања - под којим се подразумијева вријеме проведено на раду послије навршене петнаесте године живота, по основу кога је осигураник био осигуран на пензијско и инвалидско осигурање, за које је уплаћен допринос за ово осигурање;
- Посебан стаж - под којим се подразумијева вријеме проведено ван рада, за које није уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање, а које се из друштвено оправданих разлога, признаје у пензијски стаж за стицање и одређивање висине права из пензијског и инвалидског осигурања.
По важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, осигуранику – жени за дјецу коју је родила, урачунава се у посебан стаж шест мјесеци по дјетету. Осим по сада важећем Закону, посебан стаж се рачунао и по прописима који су били на снази прије почетка примјене овог закона (учешће у ранијим ратовима, односно револуционарном раду и вријеме вршења војних дужности проведено у оружаним акцијама и заробљеништву, као и вријеме проведено на лијечењу и медицинској рехабилитацији услед болести или повреда задобијених у оружаним акцијама и заробљеништву послије 17. августа 1990. године).
Осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши:
- 67 година живота и најмање 15 година пензијског стажа;
- 40 година стажа осигурања;
- 30 година стажа осигурања, од чега најмање 20 година ефективно проведених на радним мјестима на којима се у рудницима стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;
- право на старосну пензију са навршених 20 година стажа осигурања, без обзира на године старости, има један од родитеља који има дијете, без обзира на године живота дјетета, са тешким сметњама у развоју које је корисник личне инвалиднине.
У прелазном периоду до 31. децембра 2024. (за мушкарца), односно до 31. децембра 2040. године (за жену) прописани су повољнији услови за стицање права на старосну пензију.
Према прописима који су се примјењивали до 5. јануара 2011. године осигураник жена могла је да оствари право на старосну пензију и кад наврши 35 година стажа осигурања уз навршене одређене године живота. Како од 6. јануара 2011. године жена стиче право на старосну пензију са навршених 40 година стажа осигурања, без обзира на навршене године живота, прописан је прелазни период у ком она може да оствари право на старосну пензију.
1.1.2. Пријевремена старосна пензија
Право на пријевремену старосну пензију осигураник стиче кад наврши 62 године живота и најмање 15 година пензијског стажа. Пријевремена старосна пензија одређује се на начин како се одређује и старосна пензија, с тим што се износ те пензије трајно умањује за сваки мјесец ранијег одласка у пензију прије навршених 67 година живота за 0,35%. У прелазном периоду у ком се постепено подиже старосна граница за стицање права на старосну пензију, пријевремена старосна пензија се умањује за 0,35% за сваки мјесец ранијег одласка у пензију у односу на старосну границу за стицање права на старосну пензију која важи у прелазном периоду.
1.1.3. Инвалидска пензија
а) Инвалидност - потпуни и дјелимични губитак радне способности
Инвалидност постоји кад код осигураника због промјена у здравственом стању, које се не могу отклонити лијечењем или медицинском рехабилитацијом, настане потпуни губитак радне способности. Инвалидност постоји и кад код осигураника због промјена у здравственом стању које се не могу отклонити лијечењем или медицинском рехабилитацијом, настане дјелимични губитак радне способности од 75%.
б) Пуна и дјелимична инвалидска пензија
Право на пуну инвалидску пензију стиче се, уз испуњење других законских услова, осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности, док право на дјелимичну инвалидску пензију стиче осигураник код кога настане дјелимични губитак радне способности. Дјелимична инвалидска пензија износи 75% од пуне инвалидске пензије.
Ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, осигураник стиче право на инвалидску пензију без обзира на дужину пензијског стажа и навршене године живота у моменту наступања инвалидности.
Ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу осигураник стиче право на инвалидску пензију под условом:
- да је губитак радне способности настао прије навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију и
- да је имао навршен пензијски стаж који му покрива најмање једну трећину радног вијека.
Радни вијек је број пуних година у периоду од дана кад је осигураник навршио 20 година живота, односно 23 године живота, ако је редовним школовањем стекао вишу стручну спрему, односно 26 година живота, ако је редовним школовањем стекао високу стручну спрему, до дана настанка инвалидности.
Осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада настала прије навршења 30 година живота стиче право на инвалидску пензију:
- кад је инвалидност настала до навршених 20 година живота - без обзира на дужину стажа осигурања;
- кад је инвалидност настала од 20. године до навршених 30. година живота - ако до настанка инвалидности има укупно најмање годину дана стажа осигурања.
1.1.4. Породична пензија
Право на породичну пензију могу остварити чланови породице:
1) умрлог осигураника који је навршио најмање пет година стажа осигурања или најмање десет година пензијског стажа или испунио услове за старосну или инвалидску пензију;
2) умрлог корисника старосне или инвалидске пензије.
Члановима породице умрлог осигураника, односно корисника права сматрају се:
1) брачни друг;
2) дјеца (рођена у браку или ван брака или усвојена и пасторчад које је осигураник, односно корисник права издржавао).
Право на породичну пензију може остварити и разведени брачни друг ако му је правноснажном пресудом досуђено право на издржавање.
Удовац, односно удовица стиче право на породичну пензију, ако је:
• до смрти брачног друга навршио, односно навршила 52 године живота;
• до смрти брачног друга или у року од једне године од дана смрти брачног друга постао потпуно неспособан, односно неспособна за рад;
• послије смрти брачног друга остало једно дијете или више дјеце која имају право на породичну пензију по том брачном другу, а удовац, односно удовица обавља родитељску дужност према тој дјеци. Удовац, односно удовица код кога, у току трајања права по том основу, наступи потпуна неспособност за рад, задржава право на породичну пензију док постоји та неспособност. Удовица која, у току трајања права на породичну пензију стеченог по основу потпуне неспособности за рад или по основу вршења родитељске дужности према дјеци, наврши 52 године живота трајно задржава право на породичну пензију.
Право на породичну пензију има и удовица код које је утврђена трудноћа, као и удовица која је дијете умрлог осигураника, односно корисника права родила послије његове смрти и то право јој припада од дана смрти осигураника, односно корисника права.
Ако је дијете мртво рођено или ако умре прије него што наврши шест мјесеци живота, удовици припада право на породичну пензију до истека шест мјесеци послије порођаја.
Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђен је прелазни период (од 2011. до 2016. године) у ком удовица која није навршила 52 година живота може право на породичну пензију остварити под повољнијим условима, у погледу година живота. Законом о пензијском и инвалидском осигурању предвиђен је прелазни период (од 2011. до 2016. године) у ком удовац који није навршио 52 година живота може право на породичну пензију остварити под повољнијим условима, у погледу година живота.
Дијете стиче право на породичну пензију и она му припада до навршених 19 година живота. Послије навршених 19 година живота дијете стиче право на породичну пензију и она му припада до завршетка школовања, али најкасније до навршених 24 године живота, ако похађа факултет. Изузетно, уколико дијете похађа факултет чије је трајање дуже од четири године породична пензија му припада до навршених 25 година живота. Дијете стиче право на породичну пензију и она му припада док траје неспособност за самосталан живот и рад, настала до узраста до кога се дјеци обезбјеђује право на породичну пензију.
Дијете стиче право на породичну пензију и она му припада док траје неспособност за самосталан живот и рад, настала послије узраста до кога се дјеци обезбјеђује право на породичну пензију, а прије смрти осигураника, односно корисника права, под условом да га је осигураник, односно корисник права издржавао до своје смрти. Инвалидно дијете, у складу са прописима о разврставању дјеце ометене у развоју, стиче право на породичну пензију и она му припада од престанка запослења, односно обављања самосталне дјелатности.
Дјетету коме је школовање прекинуто због болести право на породичну пензију припада и за вријеме болести до навршених година живота из цитираних ст. 2 и 3, као и изнад тих година, али највише за онолико времена колико је због болести изгубило од школовања.
1.1.5. Право на накнаду погребних трошкова
У случају смрти корисника пензије, лицу које измири трошкове сахране припада накнада погребних трошкова. Накнада погребних трошкова припада у висини три просјечне пензије у Црној Гори исплаћене у мјесецу прије смрти корисника пензије. Захтјев за накнаду погребних трошкова подноси се у року од 60 дана од дана смрти корисника пензије.
1.1.6. Новчана накнада за тјелесно оштећење
Тјелесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или дјелова тијела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност. Осигураник или лице из чл. 14 и 15 овог закона код кога је тјелесно оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу износи најмање 50% стиче право на новчану накнаду.
Тјелесна оштећења разврставају се према тежини у шест степени, и то:
1) први степен 100% тјелесног оштећења;
2) други степен 90% тјелесног оштећења;
3) трећи степен 80% тјелесног оштећења;
4) четврти степен 70% тјелесног оштећења;
5) пети степен 60% тјелесног оштећења;
6) шести степен 50% тјелесног оштећења.
Права из пензијског и инвалидског осигурања остварују се у Фонду пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе, односно о правима из пензијског и инвалидског осигурања рјешава подручно одјељење на чијем подручју је осигураник био последњи пут осигуран.

2. МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ О СОЦИЈАЛНОМ ОСИГУРАЊУ КОЈЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ ЦРНА ГОРА

Црна Гора тренутно примјењује 25 међународних билатералних уговора о социјалном осигурању са другим државама. Уговорима о социјалном осигурању, углавном, уређују се сљедеће области социјалног осигурања:
- права из здравственог осигурања,
- права из пензијског и инвалидског осигурања,
- права у случају повреде на раду или професионалне болести,
- права по основу материнства,
- права за случај незапослености,
- права на дјечји додатак.
Након проглашења независности 3. јуна 2006. године, Црна Гора је закључила споразуме о социјалном осигурању са сљедећим државама:
1) Републиком Србијом, закључен 17. децембра 2006. године, који се примјењује од 1. јануара 2008. године.
2) Великим Војводством Луксембургом, закључен 19. фебруара 2008. године, који се примјењује од 1. маја 2009. године.
3) Мађарском, закључен 20. маја 2008. године, који се примјењује од 1. априла 2009. године.
4) Републиком Македонијом, закључен 22. октобра 2010. године, који се примјењује од 1. августа 2011. године.
5) Републиком Словенијом, закључен 8. октобра 2010. године, који се примјењује од 1. јануара 2012. године.
Црна Гора је на основу одредаба међународног права о сукцесији држава у погледу међународних уговора, Одлуком о проглашењу независности Републике Црне Горе од 3. јуна 2006. године, преузела и примјењује све међународне уговоре и споразуме о социјалном осигурању које је закључила и којима је приступила државна заједница Србија и Црна Гора.
На основу наведене одлуке, Црна Гора примјењује уговоре о социјалном осигурању са сљедећим државама:
1) Републиком Аустријом, закључен 5. јуна 1998. године, који се примјењује од 1. маја 2002. године.
2) Краљевином Белгијом, закључен 1. новембра 1954. године, који се примјењује од 1. октобра 1956. године.
3) Босном и Херцеговином, закључен 29. октобра 2002. године, који се примјењује од 1. јануара 2004. године.
4) Републиком Бугарском, закључен 18. децембра 1957. године, који се примјењује од 1. августа 1958. године.
5) Чешком Републиком, закључен 17. јануара 2002. године, који се примјењује од 1. децембра 2002. године.
6) Краљевином Данском, закључен 22. Јуна 1977. године, који се примјењује од 1. фебруара 1979. године.
7) Арапском Републиком Египат, закључен 27. Јуна 1987. године, који се примјењује од 1. фебруара 1989. године.
8) Републиком Француском, закључен 5. јануара 1950. године, који се примјењује од 1. априла 1951. године.
9) Краљевином Холандијом, закључен 11. маја 1977. године, који се примјењује од 1. априла 1979. године.
10) Републиком Италијом, закључен 14. новембра 1957. године, који се примјењује од 1. јануара 1961. године.
11) Социјалистичком Народном Либијском Арапском Џамахиријом, закључен 6. априла 1989. године, који се примјењује од 1. јуна 1990. године.
12) Савезном Републиком Њемачком, закључен 12. октобра 1968. године, који се примјењује од 1. септембра 1969. године.
13) Краљевином Норвешком, закључен 22. новембра 1974. године, који се примјењује од 1. августа 1976. године.
14) Републиком Пољском, закључен 16. јануара 1958. године, који се примјењује од 1. јануара 1959. године.
15) Румунијом, закључен 20. марта 1976. године, који се примјењује од 1. децембра 1976. године.
16) Словачком, закључен 22. маја 1957. године, који се примјењује од 1. децембра 1957. године.
17) Краљевином Шведском, закључен 30. марта 1978. године, који се примјењује од 1. јануара 1979. године.
18) Конфедерацијом Швајцарске, закључен 8. јуна 1962. године, који се примјењује од 1. марта 1964. године.
19) Уједињеним Краљевством Велике Британије и Сјеверне Ирске, закључен 24. маја 1958. године, који се примјењује од 1. септембра 1958. године.
20) Хрватском, закључен 15. септембра 1997. године, који се примјењује од 1. јануара 2004. године.
У циљу ефикаснијег провођења споразума, посебно ради једноставног и брзог повезивања носилаца држава уговорница, у Црној Гори је као Орган за везу одређено Министарство рада и социјалног старања ( Римски трг бб, 81000 Подгорица). Што се тиче поступка за остваривање права на иностране пензије, Фонд пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе је надлежан за пријем захтјева за остваривање права. У том поступку Фонд пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе комплетира захтјеве за остваривање права на давање из свих наведених држава, при чему рјешава и питања права на црногорску пензију. То важи и обрнуто, па црногорски држављани који живе у иностранству своје захтјеве подносе тамошњим надлежним органима који их комплетирају и просљеђују Фонду пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе.
Ако је према правним прописима Црне Горе стицање права на давање условљено навршењем пензијског стажа, Фонд пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе узима у обзир, ако је потребно и пензијски стаж навршен према правним прописима друге државе уговорнице као да је навршен према његовим правним прописима, с тим што свака држава плаћа пензију само за дио стажа остварен на својој територији.
За све додатне информације у вези прописа о пензијском и инвалидском осигурању те о примјени међународних уговора о социјалном осигурању надлежно је: 

Министарство рада и социјалног старања
Римски трг бб,
81000 Подгорица, Црна Гора
Тел: +382 20 482 148; Фаx: +382 20 234 227
Е-маил: министар.мрсс@мрсс.гов.ме
Wеб: www.мрсс.гов.ме
и
Фонд пензијског и инвалидског осигурања - Централна служба
Булевар Ивана Црнојевића број 64
81000 Подгорица, Црна Гора
Тел: +382 20 218 747; Фаx: +382 20 218 746